Susreti i mimoilaženja

Martinji (Martigny)
Švajcarska, 3. juli 2004.
Autori izložbe:
Jean-Michel Gard, Mario del Curto
Nina Krstić i Dragoslav Krnjajski

Zastupljeni umetnici:

SRBIJA
Od narodne do savremene umetnosti
Žan-Mišel Gar (Jean-Michel Gard)
Direktor galerije Manoar, Martinji
(Directeur du Manoir de la Ville de Martigny)

U letnjem periodu, Manoar grada Martinji nastavlja svoju politiku velikih izložbi, koje imaju za cilj otkrivanje umetničkog stvaralaštva nekog regiona ili zemlje. Posle Meksika i Maroka, izabrali smo, iz brojnih razloga, da ove godine predstavimo umetnost Srbije, nastojeći da pokažemo njenu vitalnost, kako u oblasti narodne umetnosti, shvaćene u najširem smislu, tako i u oblasti savremene umetnosti.

Ono što odmah pada u oči stranom putniku koji otkriva srpsku umetnost, to je najpre izvanredna snaga i duboki koreni i slojevi narodne inspiracije. Povezana sa paganskim arhtipovima ili sa motivima pravoslavne slovenske ikonografije, takva "narodna" umetnost iznedrila je čitav niz umetnika, slikara i vajara, čiji radovi uvećavaju bogatstvo i originalnost brojnih muzeja u toj zemlji. Neki od tih nedavno preminulih umetnika postali su veoma poznati, i njihova dela se danas nalaze u značajnim nacionalnim muzejima i zbirkama. Pored toga, ona su veoma tražena na umetničkom tržištu.

Za ostvarenje ovog projekta najviše zasluga ima fotograf Mario del Kurto, prefinjeni poznavalac te zemlje, koju je prokrstario tokom svojih brojnih istraživačkih putovanja i rada sa stvaraocima sirove i tradicionalne narodne umetnosti. Treba reći da je Mario del Kurto već bio sreo većinu umetnika koje smo odabrali, i da smo sa tim darovitim fotografom tesno sarađivali u organizovanju izložbe posvećene singularnim umetnicima iz Esauira (Maroko) u 2002. godini. Veliki uspeh te manifestacije samo je osnažio naše uzajamno poverenje. Mario nije samo bio u začetku te zamisli, on je naročito doprineo njenoj realizaciji preuzimajući na sebe zadatak da pribavi svu fotografsku dokumentaciju, kako o umetnicima i njihovom okruženju, tako i o njihovim delima.
Imali smo takođe sreće što smo mogli da oslonimo na veliko iskustvo jednog od njegovih prijatelja, sociologa Mila Petrovića, koji je na licu mesta obavio za nas mnogobrojne poslove tumača, prevodioca, sekretara i komesara izložbe. Ovoj dvojici dragocenih saradnika izražavamo svu našu zahvalnost.
Pošto nam je nekolicina specijalista pomoglo u izboru, bili smo prinuđeni da se ograničimo na dvanaest umetnika. Lista je mogla da bude mnogo duža, ali su imperativi mesta i finansijskih sredstava sveli naš izbor na najbolje predstavnike, svakoga u njegovoj oblasti, sa svesno stavljenim naglaskom na narodnu umetnost.
Ovu izložbu, koja će imati svoju premijeru u Švajcarskoj, sačinjava viće od 150 slika, skulptura, grafika, ne računajući dokumentarni prilog Marija del Kurta, koji nas svojim portretima umetnika i viđenjima Srbije upoznajem, na prefinjen način i uz puno saosećanja, sa teškim uslovima za intelektualni život u Beogradu i u Srbiji danas...

Jedan ovakav poduhvat mora da ostavi za sobom trajni beleg. Stoga smo pripremili obiman katalog koji sadrži više priloga i koji može da se podiči veoma bogatim ilustracijama. Zahvaljujemo posebno autorima uvodnih i kritičkih tekstova. Posebno priznaje iskazujemo Nini Krstić, mladoj i veoma stručnoj direktorki Muzeja naivne umetnosti u Jagodini, koja je ne samo pristala da nam pozajmi značajan deo izloženih radova, već nam je priuštila zadovoljstvo i time što je napisala odgovarajući analitički tekst o umetnicima "narodne" umetnosti. Naša zahvalnost upućena je takođe vajaru Dragoslavu Krnajskom, bivšem predsedniku Udruženja likovnih umetnika Srbije, koji se pozabavio, pored ostalog, predstavljanjem savremene srpske umetnosti.
Naše misli su upućene takođe vlasnicima ovih radova koji su nas ljubazno dočekali, a toplo priznanje odajemo i svim umetnicima koji su nas primili u svojim ateljeima i koji su sve učinili da i nam olakšali rad. Nadamo se da će ova izložba možda izazvati u njima želju da dođu kod nas... gde ih očekujemo sa velikim zadovoljstvom...
U sadašnjim teškim okolnostima, iskreno smatramo da bi ovaj projekat o srpskoj umetnosti morao da podstakne približavanje između naroda bivše Jugoslavije i zapadnog sveta, i veoma se nadamo da on doprinosi barem malo boljem međusobnom razumevanju. Umetnici i predstavnici srpske kulture ne zaslužuju da budu skrajnuti, niti da budu predmet ostrakizma koji je trajao više od decenije. Mi želimo da ova ambiciozna inicijativa, koja podstiče plodna susretanja u evropskom okviru, ne ostavi nikoga ravnodušnim.