INSITA 2000
6. trijenale naivne umetnosti,
art bruta, outsider arta

Bratislava, Slovačka
19. novembar 2000.
 
      
  • U Slovačkoj narodnoj Galeriji u Bratislavi 19. novembra otvoren
    je 6. međunarodni trijenale naivne umetnosti, art bruta i outsider arta, pod nazivom INSITA 2000.
    • • •
     
      
   


Muzej naivne i
marginalne umetnosti
u Jagodini

Museum of Naïve and Marginal Art
Jagodina, Serbia

35000 Jagodina
Boška Đuričića 10.
tel/fax: (+381 35) 223 419
info@naiveart.rs

 

INSITA je trijenalna izložba naive, art bruta i outsider arta, koja se održava od 1966, s prekidima 1972-1994. godine. Da podsetimo - 1977. na 5. trijenalu u SNG u Bratislavi, Sava Sekulić, posthumno dobija posebno priznanje za izložena dela iz kolekcije Muzeja naivne umetnosti u Jagodini.
Ove godine mađunarodni žiri 6. trijenala je za izlaganje odabrao 300 dela od 62 autora, iz 26 institucija iz 21 države. Na osnovu pregledanih dela, međunarodni žiri je doneo odluku da se dodeli:
Grand Prix za slikarstvo i Grand Prix za skulpturu.

Međunarodni žiri:
  • K. Cierna
  • Koviljka Smiljković
  • Vladimir Crnković
  • John Maizels
  • Nico van der Endt
  

Grand Prix za slikarstvo:
Kiymet Benita Bock

Jednoglasnom odlukom žirija Grand Prix za slikarstvo dobila je Kiymet Benita Bock, slikarka turske nacionalnosti, koja živi u Nemačkoj (za dela koja su inače iz kolekcije Galerie Hamer, Amsterdam) - za originalna kompozicijska rešenja, harmonične kolorističke odnose i inspirativnu slojevitu poetiku.

(selekcija dela - Nico van der Endt, Galerija Hamer, Amsterdam).
 



 		  

Grand Prix za skulpturu:
Milan Stanisavljević

Milan Stanisavljević, vajar iz Jabučja,  živi i radi u Beogradu. Priznanje je dobio za ekspresivnost i monumentalnost svog likovnog izraza.

(selekcija dela - Nina Krstić,
Muzej naivne umetnosti, Jagodina).


Milan Stanisavljević i Nina Krstić

      
                       
                       
       

Koncepcija izložbe

Zamišljena je u tri sekcije:

  • Dva samostalna predstavljanja
    dobitnika Grand Prix sa prošlog, 5. Trijenala (1997): P. Leonova (Rusija) i W. van Genka (Holandija);
  • Istorijska retrospektiva klasika;
  • Savremeni umetnici naivne
    umetnosti, outsider arta i art bruta.
  

Istorijska retrospektiva

U sekciji Istorijska retrospektiva, predstavljeno je dvadesetak autora, najznačajnijih umetnika naivne umetnosti i art bruta XX veka, od kojih iz Jugoslavije (uglavnom iz zbirke Muzeja naivne umetnosti, Jagodina) učestvuju sa po pet dela sledeći klasici:

  • Sava Sekulić,
  • Emerik Feješ,
  • Ilija Bosilj i
  • Bogosav Živković.

Ostali suizlagači su:

  • Dietrich, Benassi, Steberl, Nikifor, Bodeker, Balasz, Mokry - Meszaros, Generalić, Skurjeni, Rabuzin, Jurak, Shalom of Safed, Messinger, Zemankova.
  

Savremeno stvaralaštvo

U sekciji savremenog stvaralastva prijavilo se 80 autora, od toga je žiri prihvatio dela 26 umetnika.
Iz Jugoslavije su prihvaćena dela dvojice vajara:

  • Milana Stanisavljevića i
  • Ferenca Kalmara.

Među ostalim suizlagačima svakako treba pomenuti sledeće umetnike:

  • Rosen Rasev (Bugarska), Eugene Leduc (Francuska), Ognjena Jeremića (Amsterdam, inače
    umetnik jugoslovenskog porekla), Ahmed Fayed (Egipat), Vasilij Romanenkov (Rusija), Frantisek Jezovit (Slovačka), Kresimir Trumbetas (Hrvatska), Ulrich
    Beliker (Švajcarska), Isabel de Jesus (Brazil), Alexej Ivanovič Kancurov (Rusija), Zbynek
    Semerak (Česka), Eduard Odenthal (Nemačka) i dr.
     
                       
       

Dela iz Jugoslavije

Dela iz Jugoslavije izazvala su zasluženo veliko interesovanje stručnjaka iz najužih svetski priznatih krugova ali i same publike. Možemo slobodno konstatovati da su dela naših umetnika, većinom iz zbirke Muzeja naivne umetnosti u Jagodini, uz ostvarenja umetnika iz Holandije (tačnije vlasništvo Galerije Hamer, Amsterdam), Hrvatske i Slovačke ponela čitavu slavu izložbe.

Dela Ferenca Kalmara

  
Slike Save Sekulića		  

Trendovi

Ovogodišnja prezentacija likovnih izraza unutar naivne umetnosti, art bruta i outsider arta, pokazuje značajne novine. Naime, možemo uočiti razmekšavanje strogo ucrtanih granica među ostvarenjima pomenutih segmenata Moderne. Tako ćemo primetiti da su najsnažnija dela jugoslovenske naive zapravo asimilacija naivne umetnosti i art bruta ili naivne umetnosti i outsider arta, u neku ruku preteče pomenutih asimilacija. To je slučaj sa delima Save Sekulića, Ilije Bosilja, Bogosava Živkovića, Milana Stanisavljevića... Ovi avangardisti unutar jugoslovenske naive ostaju vrhunski među najvećim svetskim klasicima i to je na ovogodišnjem trijenalu na najreprezentativniji način potvrđeno!